"Где Дунав љуби небо"
( екскурзија 13-14. март 2023.године)
Свежег мартовског јутра, наши ученици су се по први пут са својим наставницима и директорком школе упутили на дводневну екскурзију. Видно расположени и радознали, кренули су пут Дунава ка Кладову. Поглед на Дунав, Голубачку тврђаву, Децебалову стену и суседну Румунију мамио је све ученике и чинио пут магичним. Дунав је изазвао осећај путовања на море.
Прво одредиште био је Лепенски Вир.
"Лепенски Вир представља остатке најстаријег седелачког насеља у Европи. Прво организовано људско насеље на отвореном налазило се у Ђердапу, и основано је пре осам хиљада година. Мирољубиви „лепенски“ аласи су ову локацију пажљиво бирали, и ту оформили културу која је трајала читавих две хиљаде година у континуитету, и то у периоду 6500-4500 год. п. н. е. До открића локалитета Лепенски Вир, дошло је током опсежних истраживања у Ђердапу која су вршена због изградње хидроелектране Ђердап I. Након завршетка ископавања, локалитет је премештен на садашњу локацију како би се заштитио од потапања које је извршено преградњом Дунава. 2011. године отворен је нови центар за посетиоце који под својом куполом чува остатке културе која је својим открићем запањила читав свет" .
Ученици су имали прилику да погледају филм о самом ископавању и проналажењу остатака насеља.
Посебну пажњу привукла је хидроелектрана " Ђердап I". На веома занимљив начин сазнали су о раду и функционисању читавог система.
Крај путовања првог дана представљао је градић Кладово и хотел " Ђердап" смештен уз саму обалу Даунава. Овај љупки градић пружио је ученицима лепе тренутке уживања у шетњи и посластицама.
Следећег дана пут је настављен ка Неготину. Врло брзо ученици су се нашли на улицама овог града у потрази за знаменитостима. Музеј Крајине био је прво одредиште затим је уследила Мокрањчева кућа и Музеј Хајдук Вељка. На тренутке ученици су се вратили у прошлост, сазнали много о овим знаменитим људима и донекле упознали њихов живот.
За крај путовања остао је Зајечар и величанствена Феликс Ромулијана.
"Гамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији античке римске царске палате Феликс Ромулијане (лат. Felix Romuliana) које се од 29. јуна 2007. Налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине.
Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија (Gaius Valerius Maximianus Galerius; 293-311. г.), зета Диоклецијановог. По мајци Ромули назвао га је Ромулијана (Romuliana). Палата изгледа никада није довршена, а цареви 4. века су велелепни посед препустили хришћанској цркви. Током 5. века палата је разарана од стране варвара, а у 6. век Ромулијану је Јустинијан I обновио у виду пограничне тврђаве.
Након најезде Словена крајем 6. века, некадашња царска резиденција је напуштена. Моћан град, на 6,5 ha, са око 20 утврђених кула. Унутар се налазила раскошна палата, два паганска храма, три хришћанске цркве и друге грађевине; подни мозаици се сматрају равнима најбољим остварењима касноантичког доба у Европи."
У вечерњим сатима са дивним осмесима и расположењем ученици су се вратили у Александровац, богатији за нека нова знања и дружења.
Фотографије са ексктрзије се налазе у албуму ОВДЕ.
|